Sastojci za pastrve u puri:
- 4 pastrve,
- 10-15 deka pure,
- dva deca sojina uja,
- 3 režnja luka,
- po vezice petrisimula,
- sol.
Ajme guštala san u ovoj novoj riceti jer to nisan nikad prije provala na ovaj način. A tek pastrve u puri. E to me posebno oduševilo! A to ćete učinit ovako. Prvo ćete pastrve očistit, posolit i uvaljat u puru, ka šta inače spizu uvaljate u prezlu ili brašno. U tavu ćete onda stavit dva deca uja da se dobro zagrije i onda pastrve da se peku na najjačoj vatri tako da ona izvanka dobije onu lipu žutu i hrskavu kožicu. Po pravilu bi se one tribale privrnit jedno tri puta i onda ih možete izvadit na jedan pjat.
U onu masnoću šta je ostala stave se tri režnja luka isickana nasitno i isto tako i po vezice petrisiumula. Sve se to malo dinsta dok ne samre i onda se polije po pečenoj ribi u pjatu. I uz to može isto ić lešo kumpir na fete ili verdura koje u toj sezoni ima. A može se skuvat i pura koja se onda lipo učini u neke kalupe da dobije lipi oblik. A da van se pura ne zalipi kad je vruću izlijete na pjat obavezno malo smočite prije toga posudu, pjat, ili na šta ćete je već stavit, da van se ne zalipi, znalački će Medo.
Al nije samo iskustvo u pitanju, tu je i ljubav prema kuvanju.
- Ako čovik nije stalno uz teču, onda to neće ispast dobro. Kuvanje ti je delikatno, ono ti je ka briga i pažnja prema ženi, prima cviću. Uvik moraš pazit i bit blizu kuvala. Uvik se tu nešto miša, vrti, dodaje, jer dikod zaboraviš koliko si čega stavija, pa moraš malo probat. Zato i jesu najveći kuvari muškarci, iako triba odat priznanje i ženama, evo ka šta je recimo i naša kuvarica Mare- veli Medo.
- Ajme meni, onda kako li je tek onomu koji se jadan mora i na poslu vrtit oko kuvala jer je kuvar, a doma onda opet oko žene – zaključuje Medina ekipa. Kako je to kod vas doma ne znan, ali meni je jako drago kad se moj muž vrti oko mene...a još više kad se mota oko kuvala.
U našen Jadru postoje tri pastrve, naša solinka, kalifornijska i potočna, veli Medo. Ona prava solinska živi u buku jer traži brzace, pa se sakrije na onon mistu di pini Rika. Uobičajeno bi je zbog toga vatali kod buka poviše pazarića i Ponkove mlinice, ako si živija u centru grada. Mada, govori Medo, nije to bilo baš ni lako jer bi legenda Rike, pokojni Mijo Bezer, koji je sta u obližnjoj zgradi od Gašpića, čuva riblji fond i vata lovokradice, pa bi i mi mulci, kad bi ugledali Bezera, bižali i bacali se na sve strane, pa čak i u Riku, ako je tribalo.
Iz kuharice „ A šta ću danas kuvat?" – zapisi iz Medine kužine
Tekst: Mia Sesartić, Recepti: Zoran Kljaković Gašpić – Medo